PovediMe.Info - portal za decu
Ukoliko želite da primate informacije o novim dešavanjima na E-mail, prijavite se OVDE

Kako izgleda srpski zmaj i gde se krije?

Jesle li znali da je srpska mitologija prebogata pričama o zmajevima. Ali srpski zmaj nije veliki reptil ili gušter koji bljuje vatru. On ima glavu ovna i krila, može biti zmijolik ili nastati iz šarana. Takođe, on može poprimiti čovečji oblik pri kome ga odaju jedino mala krila skrivena ispod pazuha.

U srpskoj narodnoj tradiciji zmaj je uglavnom pozitivna ličnost koja ima obavezu da pomađe ljudima. Ali svi srpski zmajevi imaju jednu zajedničku karakteristiku ili manu - da su veliki zavodnici. Kada se zaljube, oni zaborave na svoje osnovne obaveze – da štite polja i useve od vremenskih nepogoda koje ih mogu uništiti. I, verovatno, je to razlog zašto Srbija ima toliko priča i legendi o zmajevitim junacima. Mnogi heroji, poznate istorijske ličnosti ili ličnosti iz narodne književnosti, mahom iz Kosovskog ciklusa, navodno su bili sinovi zmajeva.

Te drevne mitološke priče sačuvane su u nekim selima istočne Srbije. Tamošnji ljudi i dalje veruju  kad neka žena ubledi, onemoća, ne oseća se najbolje, da je obljubljuje zmaj. Nakon vremenskih nepogoda koje unište njihove useve, seljani krenu u pohod na zmaja, koga treba isterati iz kuće lepe i mlade žene. Jedino Srbija, Bugarska, Makedonija i, možda, Albanija, sačuvale su takvu arhaičnu viziju zmaja.

Obiđite tvrđave jugoistočne Srbije, tvrđave na Dunavu, i druge gradove za koje su vezane priče o zmajevitim junacima. Manastire i predele, koji čuvaju deo tih legendi, možete takođe uključeni u ovu neobičnu rutu. Istorija, mitologija, mnoge legende, narodne pesme i priče, manetijalno i nematerijalno nasleđe Srbije, deo su Puteva zmajeva.

U Istočnoj Srbiji, iznad Vranja je Markovo kale koje govori o natprirodnoj, zmajevitoj snazi Kraljevića Marka. Narodna pesma kaže da je njegov ujak Momčilo živeo u obližnjem Pirotu sa svojim krilatim konjem Jabučilom. Devet Jugovića imalo je, prema predanju, tvrđavu Hisar iznad Prokuplja. Oni nisu istorijske ličnosti, ali narodna priča kaže da su ujaci Despota Stefana Lazarevića. Stefan Lazarević, poznat kao Stefan Visoki, bio je jedan od prvih vitezova u Redu zmaja, koji je osnovao mađarski kralj Žigmund, i verovatno najbolji srpski srednjovekovni pisac. Despot Stefan je bio sin kneza Lazara, ali narodna pesma tvrdi da mu je otac zapravo Zmaj od Jastrepca (Carica Milica i Zmaj od Jastrepca). Bilo kako bilo, Stefan Lazarević je rođen u Kruševcu, čuvenom gradu Lazarevića, te se i kruševačka tvrđava može naći na ovoj ruti. Stefan je dobio od Žigmunda veoma važna utvrđenja - tvrđavu Golubac i Beograd, koji je i proglasio svojom novom prestonicom (na Kalamegdanu postoji kula Despota Stefana). Sahranjen je u manastiru Manasija ili Koporin. Smederevska tvrđava je bila prestonica Brankovića i tu je rođen Vuk Grgurević Branković, poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk. U Vršcu postoji kula Brankovića sa koje čak poleću paraglajderi, što bi značilo da turisti mogu da se nađu na krilima zmaja. Neki manastiri Fruške Gore i ostaci utvrđenja oko nje prenose priču o Zmaj Ognjenom Vuku. Takođe imamo i dva zmajevita hajduka - Vasa Čarapić, Zmaj od Avale, i Stojan Čupić, Zmaj od Noćaja. A u jednom pismu, Murat I će Niš opasan bedemima nazvati „Nakostrešenim zmajem”. Niš je inače poznat kao vilig grad, ali retko ko zna zbog čega je to tako.

Kulturna ruta Putevima zmajeva kroz Srbiju nastala je delom inspirisana i knjigom Milenka Bodirogića Vile i zmajevi - srpska mitologija (Orfelin izdavaštvo, 2009). 

Ukoliko vam se usladi, nastavite putovanje po Evropi, zmajevi su utemeljeni u mitologije mnogih naroda.

Autor projekta: Manuela Graf

Ilustracije: Miloš Vujanović

Mapa: Aleksandar Stanojlović

 

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je postavio osnove projekta Putevima Tesle i Putevima zmajeva, i sada se bavi proučavanjem mogućnosti razvoja ovih kulturno-turističkih ruta i stvaranjem osnove za buduću strategiju. Sve to je motivisalo preko 40 institucija kulture, turističkih organizacija, privrednika, čak šest fakulteta da osnuju Klaster puteva kulture. Klaster će, nadovezujući se na istraživanja Zavoda, nastaviti da razvija ove i slične projekte kao specifične kulturno-turističke proizvode.



Povedime.Info
Povedime.Info
Povedime.Info
banner3
Copyright (c) 2016 by PovediMe.info. Crteži: Aca Sretenović, CMS: reSPOT